Oglasilo se zvono na vratima. Tiho, potmulo… Zujala joj je glava kao da je u njoj košnica pčela koje se spremaju da polete. Ignorisala je. Prestaće! Umoriće se! Ali kao u inat! Nije prestajalo.
Povukla je staru majicu u kojoj je volela da spava. Sva čupava i narogušena pogledala je kroz špijunku. Pred vratima je stajao mladić sa kačketom koji mu je prekrivao pola čela. U rukama je držao buket šarenih lala i paket.
-Mora da je neka greška! Ništa nisam naručivala u poslednje vreme, mislila je.
-Izvolite! Koga tražite?, upitala je kroz odškrinuta vrata.
-Gospođica Emilija Ilić?
-Da. Ja sam!
-Onda je ovo za vas! Molim vas, potpišite mi ovde da ste primili pošiljku.
-Ali ja ništa nisam naručivala! Mora da je neka greška?
-Hajde da proverimo još jednom. Da li ste vi Emilija Ilić?
-Da.
-Onda nije greška. Ovo je za Vas. Izvolite!
Pružio joj je papir na koji se potpisala i dao joj buket i paket umotan u zlatasti papir sa velikom mašnom. Bila je začuđena! Odavno nije dobila pokolon. A sada je odjednom dobila dva.
U lalama je bila poruka: „Želim da večeras očaraš sve prisutne svojom pojavom kao što su mene očarale ove lale!“
Bilo je potpisano samo M.
-Ovo je od njega!, pomislila je presrećna zaboravivši na trenutak da se nalazi u hodniku ispred svojih vrata i da svakog trenutka može stepeništem naići neko od stanara zgrade ili neki posetilac.
Držeći poklоne u rukama okrenula se oko svoje ose kao što se devojčice okreću kada glume da su balerine. Setila se njegovog lika, njegovih širom otvorenih očiju kada ga nešto iznenadi, stisnutih usana kada nešto čita i mirisa parfema pomešanog sa mirisom cigareta koji ga je uvek obavijao… Tek tada se setila obećanja. Dogovorili su se da zajedno odu na proslavu firme, jer je njemu pratilja otkazala u poslednji čas, a ona se baš tada zatekla u njegovoj blizini, u njegovoj kancelariji. Nije bila glupa da odbije takvu priliku! Upoznaće ljude o kojima je samo slušala u firmi i koji na nju nisu obraćali pažnju. Sada će je videti i upoznati. Normalno, to neće biti zbog nje, već zbog njega. Ali bolje i tako, nego nikako!
U glavi joj se oglasio alarm.
-Nisam spremna!
Utrčala je u stan. Lale je rasporedila u vazu koja joj je stajala na polici pored knjiga koje je volela da čita. Paket je bacila na krevet i odjurila u kupatilo. Brzo se istuširala, uvila kosu u peškir, oprala zube…
Prišla je krevetu i otvorila paket. Bila je zadivljena! Na belom papiru presijavala se zlatasta haljina od satena. Pored nje su bile zlatne sandale sa isprepletenim kaiščićima. Opčinjeno je gledala u svoj poklon.
-Možda mi neće biti taman, pomislila je u sebi.
Ali kada je prislonila uz sebe uverila se da joj odgovara i model i dužina. Haljina je bila baš onakva kakvu bi ona odabrala. Naravno, kada bi imala para! Videlo se da je skupa!
Sredila je spavaću sobu i otpočela svoj ritual pripremanja za izlazak. Namazla je celo telo mlekom za telo. Nalakirala nokte crvenim lakom. Kosu je sredila u modernu ležernu punđu ni previše ozbiljnu, ni svakodnevnu. Ostavila je nekoliko pramenova da joj slobodno padaju. Na lice je nanela blagu šminku. Posebno je naglasila svoje zelene oči tako da su došle do punog izražaja. Na usne je nanela crveni sjajni karmin koji se odlično slagao sa njenim bledim tenom.
Haljina je bila sa otvorom na zadnjoj strani koji se spustao skroz dole nisko, a prednji deo se završavao mašnom na zadnjem delu vrata. Do struka je bila uska, a onda se lagano spuštala skoro do poda. Pratila je liniju tela i činila da se oseća kao boginja u njoj. Sandale su bile još lepše! Obožavala je lepu obuću, ali ovo je bio san snova! Toliko su bile lagane da ih nije osećala na svojim nogama. Na ruci je uvek nosila sat koji joj je ostavila njena voljena baka. Nije želela da nosi nakit, jer joj nije bio potreban. Sve drugo bi bilo višak!
Preko ramena je prebacila veliku ešarpu koja je svetlucala i prelivala boje, a šminku i mobilni ubacila u ručnu torbicu.
Oglasilo se zvono na vratima. Bila je spremna. Pogledala je kroz špijunku i u trenutku je prestala da diše. To je bio on. Nestvaran! Tu pred njenim vratima. Oslanjao se na dovratak i zamišljeno stajao. Otvorila je vrata. Podigao je svoj pogled i ugledao je. U trenutku mu se disanje zaustavilo.
-Kakva promena!, pomislio je u sebi.
-Gde se skrivala ova lepota?, gutao je pogledom njen izgled, njeno držanje, njen blagi osmeh i razmak između prednjih zuba koji je tek sada uočio.
-Možemo li da krenemo? Da li si spremna?, upitao je.
-Možemo. Jesam.
Njegova crna kosa bila je začešljana unazad. Nosio je odelo neke neobične nijanse, ni tamno plavo, ni crno. Krojeno po meri. Osećala se elegancija i luksuz, bar kada je muška moda u pitanju. Nežno plava košulja je bila ležerno otkopčana. Na ruci mu je svetlucao G-Shock Casio sat. Mirisao je fenomenalno.
Zaključala je vrata i ponavljala u sebi samo da ne preskoči neki od stepenika dok su se spustali ka izlazu i ona išla ispred, a on za njom prateći je pogledom. Želeo je da u tom trenutku sve stane. Osećala je vrelinu u predelu vrata koja se spustala i razlivala celim njenim telom. Iznenadna toplota i neko neobično golicanje. Kao kada znate da vas neko gleda i da o vama misli. Imala je baš takav osećaj!
Stigli su. Ispred zgrade su stajala parkirana kola.
Očekivala je da će ih vozač sačekati, ali on je prešao sa njene strane, otvorio joj i zadržao vrata da uđe unutra. Zavalila se u sedište i upila sve mirise koje je mogla da oseti. Unutrašnjost je mirisala na kožu, cigarete i muškarca. Ušao je sa svoje strane i polaku startovao motor. U trenutku dok je kretao slučajno je rukom dotakao njeno koleno. Telom su joj preleteli lagani drhtaji, a on je zastao, a onda nastavio kao da se ništa nije desilo. U retrovizoru je posmatrao njene blago otvorene usne i divne zelene oči koje su lagano poprimale neku novu drugačiju nijansu sanjive boje.
Želela je da je da oseti kako je miluje tim svojim jakim rukama. Nežno i zahtevno. Da se izvije prema njemu kako bi svojim punim usnama mogao da dotakne svaki delić njenog tela. Da upije svu njegovu snagu i podele želju. Da ga oseti ispod haljine koja joj je tako lagano obavijala telo. Da je ljubi i miluje svuda i celu…Želela ga je kao nijednog muškarca pre. Uvek i svuda. Osećala je da joj obrazi crvene i da njena unutrašnja vatra ne može da ostane sakrivena u njoj već da traži put i izlaz. Osećala je toplotu i blagu drhtavicu koja se širila celim njenim telom. Lagani talasi želje su je nosili.
Toliko je žena prošlo kroz njegov život za ovih trideset godina. Bilo je raznih. Gladnih ljubavi i neostvarenih ambicija. Zainteresovanih i željnih pažnje…
A ipak, nijedna ga nije tako i toliko privlačila kao Emilija. Imala je čudnu moć nad njim. Mislio je o njoj dok je bio sam, a kada je bio pored nje više od svega je želeo da bude sa njom. Čudni su putevi kojima koračamo. Slušao je o ljubavi, ali je verovao da se to dešava drugima. Njemu to ne može da se desi. On ima svoju firmu, novac, ugled, status,.. Pametan je. Zgodan. Poželjan…
Iz zvučnika se čula lagana pesma Željka Samardžića: „A gde si bila ti? Tolike snove sam potrošio tvoj da da dosanjam lik da mi budeš od svih moje jedino. Kao lopov što pada za nebitnu stvar sve što drugima sam krao, tebi dajem na dar. Jer ne događa se često da ljubav mi se desi ko dlanom o dlan…“
-Uklapamo se u njegove pesme, pomislio je zamišljeno gledajući kako crvenilo sa njenih obraza nestaje lagano, a u očima se javlja smešak kao kada mačka pojede vrapca…
Autor: Ena Petri
